Mnogo toga se promenilo u proteklih pola godine i mnogi naši planovi su ispomerani, naročito oni vezani za putovanja i okupljanja bilo koje vrste.

Željni smo druženja i starog načina života, ali korona je donela nova pravila i shvatili smo da je tu da ostane neko vreme i da će naša okupljanja sačekati neke drugačije okolnosti.

Timbildinzi u svojoj suštini nisu puko bahaćenje bez cilja i smisla. Mi ih smatramo potrebnim, ali sa prisustvom na dorbovoljnoj bazi.

Svakako veliki deo svog života provedemo na poslu i važno nam je da to vreme provedemo među ljudima sa kojima nam je prijatno, da sa njima imamo dobar odnos, a na dobrim odnosima se radi i u njih se ulaže – vreme, strpljenje i energija. Zato sami stvaramo situacije i mimo poslovnog okruženja, u kojima možemo otkriti šta nam je zajedničko sa ostatkom ekipe, kakav je ko kada nije za računarom i zašto ćemo nekome čuvati leđa.

Naši timbildinzi, kao i timbildinzi mnogih firmi poput naše, podrazumevaju celodnevne aktivnosti za nekoliko desetina ljudi, samim tim i troškovi umeju da budu pozamašni i kao takvi zahtevaju i planiranje budžeta. Veće timbildinge, gde ne računamo zajedničke ručkove, večere, izlaske, organizujemo 3 puta godišnje, ne računajući ni novogodišnju žurku.

Ove godine smo već propustili jedno takvo druženje, a kako stvari stoje, propustićemo i ona dva koja smo planirali za drugu polovinu godine. E sada, pošto smo ta sredstva svakako planirali da potrošimo, mi smo ih potrošili.

U humanitarne svrhe.

Stvari su jednostavne. Novac smo preusmerili jednoj humanitarnoj organizaciji, a kolege koje su želele su pojačale taj iznos iz ličnih sredstava.

 

A zašto sada pišemo o tome?

 

Pišemo namerno, da bismo dali ideju drugim firmama koje su u mogućnosti da urade isto.

Da podsetimo – za razliku od reprezentacije – neoporezivi iznos je 5% prihoda firme na godisnjem nivou za davanja u dobrotvorne svrhe.

Ne moramo mi to ni pojesti ni popiti ni dočekati zoru pod zvezdanim nebom, jer nekom drugom treba a nama neće faliti.

 

Živeli! 🙂